Glas Javnosti, 12. Decembar 1999.
--------------------------------------------------------------------------------
Naša najbolja šahistkinja Alisa Marić u paru sa Natašom Bojković osvojila
drugo mesto u Evropi
DAMA KOJA MATIRA
Nosile smo teret vodeće ekipe, koja po pravilu uvek ima i najteže mečeve.
Računam na titulu prvakinje sveta koja mi jedina nedostaje. Svašta prođe kroz
glavu tokom partije koja traje pet-šest sati
Kada
bi se kojim slučajem energija šahovskih poteza mogla iskazati bokserskim
udarcima, prštalo bi na sve strane. Sigurno da bi u tom slučaju naša najbolja
šahistkinja Alisa Marić imala zvanje nokautera.
Osvajanjem srebrne medalje na ekipnom prvenstvu Evrope u
gruzijskom Batumiju, ženska šahovska reprezentacija Jugoslavije, ostvarila je
podvig. Iskreno, da li ste to i očekivali ?
- Ne može se očekivati tako nešto. Mi smo se maksimalno borile i ono što je
najvažnije i što me najviše raduje jeste, da smo donele medalju našoj zemlji i
našem šahu. Naročito zbog toga što u šahu nismo imali mnogo medalja - iskrena je
Alisa Marić. - Srebru iz 1963. godine osvojenom na šahovskoj Olimpijadi, kao i
bronzi iz 1988. takođe sa Olimpijade, dodale smo još i ovu srebrnu medalju sa
prvenstva Evrope. Bez osvojenog trofeja, prošlo je više od deset godina. Imale
smo veliku želju i uspele. Ali, nije nam bilo lako...
Tokom priprema često se govorilo da je naša ženska
reprezentacija spremna i na najviši plasman?
- Jeste u nekom smislu bila spremna, da igra najbolje, da se bori. Mi smo i na
Olimpijadama bile spremne za medalju, pa nam je ona izmicala. Ovog puta mislim
da je uz dobar start, odlučila i atmosfera u reprezentaciji. Bez nervoze ili
opterećenja rezultatom, selektor Bora Ivkov i trener Ivan Marković, doneli su
mir u ekipu.
Tokom priprema nije sve izgledalo tako mirno. Bilo je
trenutaka kada je ta atmosfera bila prilično usijana. Pored ponuđene ostavke
selektora Ivkova, skoro pred sam polazak put Batumija i Vi ste najavili
povlačenje iz reprezentacije ?
- Rekla bih da su to bili očekivani problemi. I ja sam imala nekih ličnih zbog
kojih sam htela da odustanem od odlaska na takmičenje. Jedan od njih je na
primer moj magistarski rad na odseku za turizam Ekonomskog fakulteta.
Profesionalno, verujem da će se započeti razgovori nastaviti, u cilju da se
poboljša rad sa šahistkinjama, kako bi na sledećoj Olimpijadi u Istanbulu, naša
reprezentacija ušla u borbu za neku od medalja.
Koliko je Vaša najava povlačenja iz reprezentacije imala
veze sa ponuđenom ostavkom selektora Ivkova?
- Nije imala nikakve veze. Selektor je imao svoje razloge.
--------------------------------------------------------------------------------
Šahisti bez rejtinga
Šta Alisa Marić misli o jugoslovenskim šahistima koji su
zauzeli 27. mesto?
- Naš najbolji šahista Ljubomir Ljubojević nije igrao, a takođe u poslednjem
momentu došlo je do još nekih izmena. Ipak mislim da je Ljubojević i igrao, ne
bi bilo nekog većeg pomaka po rejtingu. Pre početka ovog takmičenja šahisti nisu
imali visoko mesto, a nisu ga ni zauzeli.
--------------------------------------------------------------------------------
Političari, igrajte!
Kažu da šahovska igra razvija smisao za taktiku i
strategiju. Da li bi se naša najbolja šahistkinja okušala i u politici ?
- Pa, ne... Politika me ne zanima.
Da li biste preporučili političarima da igraju šah ?
- Poručila bih svima da igraju šah. Igra razvija smisao za stalnu borbu. Uvek
tražiš najbolji mogući potez, optimalnu kombinaciju. Šah je korisna igra, jača i
razvija čovekov duh.
--------------------------------------------------------------------------------
Pucanj na Alisu !?
Ustaljeno mišljenje, da tišina šahovske sale oslikava život šahista, demantuje
Alisina priča o nerazjašnjenom događaju tokom šampionata u Batumiju.
- Od hotela u kome smo bili smešteni pa do sale gde smo igrali, sve šahiste je
prevozio poseban šahovski voz. Baš pre susreta sa Rumunkama, koji smo u
pretposlednjem kolu izgubile, na kratkoj distanci između hotela i sale začuo se
pucanj. Tane je pogodilo u prozor pored koga smo sedela Nataša i ja,
ostavljajući veliku rupu na staklu, koje nas je u parčićima zasulo. Na svu sreću,
nismo bile povređene. Na naše pitanje šta se u stvari desilo, organizatori su
nemo slegali ramenima.
--------------------------------------------------------------------------------
Da li ste bili nezadovoljni radom sa ženskom
reprezentacijom?
- Nije samo to bilo u pitanju. Mislim da je situacija bila mnogo složenija. Za
reprezentaciju igram 13 godina i nikad nisam izostala. Pomislila sam, možda je
došlo vreme za to, da mogu da izostanem jer sam do sada sve podredila šahu. Ipak,
na kraju sam popustila i drago mi je da smo uspele.
Kada je bilo najteže ?
- Tokom celog takmičenja. Pobedom u prvom kolu nad Slovačkom izbile smo na prvom
mesto i od tada smo stalno igrale na prvom stolu. Nosile smo teret vodeće ekipe,
koja po pravilu uvek ima i najteže mečeve. Svi zapinju kada igraju sa vodećim.
U prvom kolu ste "počistile" Slovakinje, a one su kasnije
osvojile zlato...
- To je veoma čudno. Mi smo mislile da će dve selekcije Gruzije, druga i treća
ekipa, biti glavni konkurenti za osvajanje medalje. Njihova želja nije bila da
osvoje samo jednu, već dve medalje, jer najbolje šahistkinje Gruzije nisu bile u
istoj ekipi što dovoljno govori o njihovim planovima. Sva naša pažnja je bila
usmerena ka njima. Slovakinje smo dobile u prvom kolu i na njih uopšte nismo
računale. Pogotovo što su to mlade igračice koje nemaju visok rejting. Međutim u
direktnom duelu, one su dobile obe selekcije Gruzije. Dok smo mi uočile šta se
dešava one su nas stigle...
Posle svega, koga bi ste pohvalili?
- Pre svih Natašu Bojković, zajedno smo osvojile srebrnu medalju.
Koga bi kudili?
- Ne, ne bih nikog. Dugo se bavim šahom i znam da je u sportu uvek sve moguće...
Kad igrate da li mislite samo na šah ?
- Ne, ne mislim samo na šah. Ako imam nekih problema koji me tište onda i o tome
razmišljam, jer partija nekad traje pet - šest sati. To je mnogo vremena i tada
mi na pamet padne mnogo stvari. Naravno najbolje je kada se razmišlja samo o
šahu.
Da li razmišljate eventualno o svetskoj tituli i ko je
prema vašem mišljenju najbolja šahistkinja sveta?
- U pojedinačnoj konkurenciji, bila sam treća na svetu, dva puta peta i jednom
šesta...Sigurno da još uvek računam na titulu prvakinje sveta koja mi nedostaje.
Već naredne godine očekuje me Svetsko prvenstvo u Moldaviji. Igraće se na
ispadanje i ja ću se potruditi da stignem do cilja.
Najbolja na svetu?
- Zvanično je to Kineskinja Ksi Jun. Već sam igrala sa njom, tada je ona
pobedila i postala prvakinja sveta.
Možemo li očekivati novi meč?
- Zašto da ne. Ja to priželjkujem - zaključila je srebrna kraljica
jugoslovenskog šaha, Alisa Marić.
Autor: Nenad Matejić
